Uncategorized

“A vi, kada ćete? Vreme vam je!”

U današnje vreme Interneta, društvenih mreža, Vajbera, Vacapa i ostaloga, veoma je teško imati privatnost, ili poštovati tuđu. Toliko smo navikli da zadiremo u tuđe živote, i da „bacimo“ pogled na nečiji profil, da smo nesvesno (i bez loše namere) zaboravili da je potrebno da imamo i granicu.

http://www.freepik.com/freepik-exclusive-vectors

Ruku na srce, pitanje iz naslova je postojalo mnogo pre Interneta i društvenih mreža, mada se čini kao da se u današnje vreme mnogo besramnije postavlja.

Kada nekoga to pitate, nemate predstavu da li ta osoba ili taj par već radi na bebi, mesecima, a možda i godinama; nemate predstavu da li i kroz šta prolaze, i koliko im jeste ili nije teško.

Pre nego što nekoga upitate šta čeka, i zašto nema dece, zapitajte se koliko je to zapravo privatna stvar te osobe/tog para.

Ako još uvek ne žele decu – njihova je stvar. Ukoliko ne žele decu uopšte – opet, to je samo njihova stvar.

Šta vi imate od toga da nekome uznemiravate pitanjem što nema dece?

Vama ni iz džepa, ni u džep (osim ukoliko ste baba ili deda wannabe pa žudite za unučićima, onda je ok).

Isto to važi i za pitanje „Kada ćete drugo/treće/sledeće?“; opet, i tu može postojati problem, ko zna kakav. Ili jednostavno, ljudi ne žele više dece. Njihova porodica – njihova odluka.

Pre nego postavite ovako neko pitanje, prvo se zapitajte koliko ste bliski sa tom osobom, koliko znate o njenom životu, i do koje mere je pristojno zadirati u isti na osnovu toga koliko se poznajete.

Posebno je nepristojno takvo pitanje postaviti u današnje vreme, kada se više parova ima problema sa reprodukcijom.

Mislite o osećanjima tih ljudi, a ne o informaciji koju želite da izvučete.

Iako znam da niko ovakva pitanja ne postavlja sa lošom namerom (jer, čega ima lošeg u tome da nekome želite da ima bebe?), samo se sledeći put zaustavite i zapitajte gde je granica.

Ukoliko neko ima problem, reći će vam, ako ste zaslužili to poverenje.

Sve ostalo je, jednostavno, nepristojan i napadan pristup i čisto zadiranje u privatnost. Nije teško biti fin, i život nisu Parovi i Farma. Sva sreća.

Advertisements
Uncategorized

Majčino mleko ne leči sidu, majčino mleko je SAMO mleko

Da, dobro ste pročitali naslov. Moram da kažem da mi je malo muka cele polemike oko dojenja, nedojenja, takmičenja koja je majka bolja – i uglavnom, naravno, misli da je bolja ona koja veruje da joj iz sise izlazi čarobni nektar, a ne majčino mleko. Hrana za dete. Tvoje mleko ne leči sidu, rak, ne donosi mir u svetu. Izvini što ti rušim Sneška, ali tako je.

(fotografija preuzeta sa: pixabay.com)

Da me ne shvatite pogrešno – dojenje je najzdravija, najbolja, najpraktičnija i najjeftinija opcija za bebu i mamu. Tu nema dileme, ni polemike.

Ali, hajde malo da razgovaramo o NEdojiljama. One su manje vredne jer nisu uspele. One su loše majke, nemajke, lenčuge, egoisti, needukovane, neinformisane, neobrazovae, nisu se bre dovoljno trudile jer „svaka majka može da doji“ i „svaka majka ima mleka“. Ovo izgovara svaka samoproklamovana savetnica za dojenje, jer sve mislite da ste to. Hah, koja neverovatna količina arogancije i kompleksa više vrednosti.

Da, neke majke su odustale jer su podlegle pritisku okoline (nažalost), jer su slušale svekrvu, majku ili ko zna koga, nekoga ko isto misli da je savetnik za dojenje. Neke su odustale iz potpuno drugih razloga, možda zdravstvenih. Svako ima svoju priču i nikada ne znate šta je neko preživeo i proživeo.

Zato što ste vi uspele i zato što ste vi imale dovoljno mleka i dobar sistem podrške oko sebe, mora i svaka druga, „samo neće“. A, šta ćemo sa mojom prijateljicom čija je beba zamalo završila u bolnici, jer je i ona tako mislila da svaka majka mora da ima mleka, pa i ona? Hm? Needukovana je, je l’?

Ja sam svoje dete dojila samo tri meseca; on je posle odbio jer je neko vreme bio na adaptiranom mleku, pošto sam ja za to vreme bila na nekoj terapiji. Mučili smo se, nismo uspeli da se vratimo na sisu. Osetila sam poraz, bilo je tužno, ali šta da se radi. Mora da sam i ja needukovana. Nema veze što sam išla i na pripreme za porodjaj i čitala i čitala o dojenju, i preplakala kad sam konačno digla ruke. Ja sam zapravo samo lenja i needukovana.

Mislite da ste bolje zato što vaša deca piju vaše mleko, a ne adaptirano (koje je, da se razumemo, najbliža zamena za majčino mleko, mada opet – njega ništa ne može da zameni). Mislite da je vaše dete bolje, inteligentnije (ovo mi je tek pregenijalno!), da je zdravije, i da će uvek biti zdravije od dece koja su odrasla na „veštačkom mleku“, kako ga podlo naziva jedna samoproklamovana doktorka, sveznalica i savetnica za dojenje sa Fejsbuka (čuj, jedna, ko zna koliko ih je).

To da su dojena deca uber kul zdrava i nikad bolesna – odmah okačite mačku o rep, jer se vidi ko kosi, a ko vodu nosi kada krenu u vrtić, na primer. Sva su slinava, sva su prehladjena, sva se razboljevaju. Jednako, zamislite. Dojena deca nemaju magični oklop koji ih štiti od virusa – koje šokantno saznanje! 

Interesuje me kako su nekada davno, kada nije postojalo „veštačko“ mleko deca masovno umirala? Žena rodi desetoro, a preživi troje? A to su sve bile dojene bebe. Bilo je „ko preživi, pričaće“. Mislim, pitam pošto tvrdite da vaše mleko leči i rak. Tad su sva deca bila dojena, i tad su deca bila zdravija… ona koja prežive.

I dalje ne poričem brojne prednosti majčinog mleka. I dalje tvrdim da je dojenje najbolja opcija i za dete, i za majku.

Ali… ali! Nije tragedija ne dojiti svoje dete. Nije tragedija ne uspeti, a dali ste sve od sebe. Nije tragedija čak i ako niste dali sve od sebe.

Nedojilje, neće vam deca biti ništa bolesnija, manje napredna, gora, lošija, niti ste vi zato lošije majke.

Vi ste dobre mame, znajte to. I dobri ste ljudi. Znate ko nisu dobri ljudi? Nisu dobri ljudi osobe koje okolo seju svoje zlo, i koje se šire kao kakva dojenačka sekta, i koje dele gluposti koje propagiraju da ćemo pomreti svi koji na sisi nismo odrasli. Nisu dobri ljudi oni koji vam na nos natrljavaju ovaj „neuspeh“, i čine da se osećate kao loše majke.

Dojenje nije magija. Dojenje je divno, ali nije madjija, ne leči sidu.

Dojenje treba da bude jedna divna, i normalna stvar.

Dojenje i jeste jedna divna i normalna stvar, apsolutno normalna stvar.

Ali, neke žene svojim sektaškim ponašanjem uporno žele da pokvare ideju dojenja.

Ne kvarite dojenje. Ne kvarite nedojenje.

Evo ideje – umesto da budete otrovne i prepotentne, budite podrška. 

Čak iako je majka pogrešila, podlegla tom glupom pritisku okoline, ne znači da je loša osoba i da zalužuje da joj neko soli pamet. I ona zaslužuje podršku, više nego iko.

Ali, ne pretpostavljajte da je SAMO odustala, jer nikad ne znate. Ili, ipak arogantno sve znate? 

Umesto da nekome natrljavate neuspeh na nos, dajte savet za sledeće dete/decu; mislim, ipak ste samoproglašene SAVETnice za dojenje.

Ili još bolje – gledajte svoja posla.

Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.

Uncategorized

Draga prijateljice, koja si izgubila bebu

Moram da napomenem da mi je bilo veoma teško da objavim ovaj tekst, koji sam pisala danima. Iako na kraju ništa nisam rekla, želim da ovaj tekst bude podrška. On ništa više osim toga i nije. Nije namenjen da bude uteha, jer za ovo utehe nema. Namenjen je jednoj meni dragoj osobi, za koju želim da zna da mislim na nju i da sam tu, i namenjen je svima koji su doživeli gubitak deteta, na ovaj ili onaj način.

Draga prijateljice,
Znam koliko patiš ovog meseca. Ovog meseca je uveliko trebalo da se pripremaš za doček svoje bebe. Ali, umesto toga, ti sediš kući, praznih ruku, i praznog stomaka. Ja najbolje znam kako ti je.

Autor: https://instagram.com/p/BaR2yRMlx9K/

Pročitajte više „Draga prijateljice, koja si izgubila bebu“

Uncategorized

Superhrana – sir!

Sir je odličan izvor proteina, koji je neophodan nutritijent za rast, i kalcijuma, koji je izuzetno bitan za izgradnju jakih kostiju i zuba.


Sir takodje sadrži zdravu dozu riboflavina (vitamina B2), koji pomaže da se proteini, masti i ugljeni hidrati pretvore u energiju. 

Najbolje je početi sa mladim sirom, jer je on neslan, mekan i lagan.

Slane sireve izbegavajte što je duže moguće, zbog koncentracije soli koja može biti opasna po bebine bubrege, na duže staze.

Sir, kao i ostali mlečni proizvodi, se u ishranu uvodi od 8. meseca bebinog života.

Uncategorized

Dubak je u Kanadi zabranjen zakonom, a evo i zašto

Dubak je zakonom zabranjen u Kanadi – u potpunosti. Prodavci ih ne smeju reklamirati ni prodavati, a čak ni roditelji ne smeju prodavati polovne. Ako to učine, mogu dobiti kaznu do 100.000 dolara ili 6 meseci zatvora.


Zabrana dupka je zvanično stupila na snagu u aprilu 2014. godine, mada je prodaja istih prestala 15 godina pre toga, na dobrovoljnoj bazi prodavaca.

Zdravstvo Kanade je odlučilo da ih i zvanično zabrani, jer su ih ljudi donosili iz insotranstva, uprkos upozorenjima na bezbednosne rizike.

Zdravstvo je sakupilo podatke iz 16 bolnica širom zemlje i došli su do zaključka da je u periodu od 1990. do 2002. godine preko 1.900 beba starosti 5-14 meseci pretrpelo neku vrstu povrede usled korišćenja dubka.

Povrede koje su uzrokovane dupkom su bile:

– Pad niz stepenice,

– Prevrtanje,

– Dohvatanje opasnih predmeta, kao što su vruća pića ili kućna hemija,

– Sudaranje sa vrelim šporetima ili grejalicama.

Zbog svega navedenog, Kanadjanima je strogo zabranjeno da proizvode, uvoze, reklamiraju ili prodaju sve vrste šetalica za bebe. Kanada je prva zemlja na svetu koja ima ovakav zakon.

Zdravstvo Kanade definiše dubak kao „svaku spravu koja je na točkićima, ili bilo koja, koja omogućava hodanje na bilo koji način, i koja ima deo koji podržava bebu da stoji ili sedi, tako da njena stopala mogu dodirnuti pod, što omogućava horizontalno kretanje deteta.“

U Americi, na primer, dubak (odnosno šetalica), nije zabranjena, ali se strogo savetuje protiv nje. Takodje, sve više stručnjaka širom sveta upozorava na njena štetna dejstva:

Roditelji treba da znaju da upotreba dubka odlaže motorni i mentalni razvoj. Osim ovoga, korišćenje dubka je veoma opasno,“ tvrdi pedijatar, Dr Alan Grin, za novine Njujork Tajms.

Tako da, roditelji moji dragi, pustite se one dobre stare „I mi smo tako, i šta nam je falilo?“ Zašto uopšte rizikovati da na bilo koji način ugrozite svoje dete? Ništa mu neće faliti, dok mu ne zafali; onda je uglavnom kasno da se greške isprave. Nema potrebe da dete forsirate na nešto na šta ono nije spremno; vaše dete će ustati i prohodati samo, onda kada ono bude spremno. Nema žurbe – ispred sebe ima ceo život da hoda, trči, stoji.
izvor: huffpost.com