Evo sta ja mislim o tome&interpunkcija; Ispovesti

„Blago tebi, udala si se za papučara!“

Ne, draga, zapravo – udala sam se za pravog muškarca!


(photo credit: freepik.com)

Vidiš, draga, to što ti mog muškarca smatraš papučarem, mnogo govori o tebi i o profilu muškaraca koji te privlače.

Verovatno si takvo ponašanje gledala u kući u kojoj si odrasla, pa si naučena da je normalno da muškarac bude samo ukras u svome domu. Ali nije draga, veruj da to nije normalno. Pročitajte više „„Blago tebi, udala si se za papučara!““

Advertisements
Gostujuće mame&interpunkcija; Hejtujem&interpunkcija; Ispovesti

Svim svekrvama: prošlim, sadašnjim, budućim!

Tekst je poslala B.B, koja je želela da ostane anonimna.

Svim svekrvama: prošlim, sadašnjim, budućim! Ja ću biti svekrva, ovo važi i za mene!
Sklone ste davanju saveta, koje Vam niko nije tražio. Vi sve radite bolje, vi ste sve radile bolje! A i vi ste svoju decu sebi rodile, i rađale. Ostavite sad nas na miru. Ja sam mama! Ja!

Powered by @phduet from Freepik.com

Pročitajte više „Svim svekrvama: prošlim, sadašnjim, budućim!“

Ispovesti&interpunkcija; Trudnoća i porođaj

Pismo bebi koja više nije tu

Ne mislim puno o tebi, ne stižem. Tek ponekad protrčiš mi kroz misli, tek toliko da progutam knedlu. I onda nastavim dalje.


Dva dana posle našeg rastanka sam se vratila na posao; evo, sad baš mislim o tome: koji sam ja meni car! Mogla sam da se ušuškam u fetalni položaj na garnituri i da jecam danima; ali, nisam – to te neće vratiti.

I samo da znaš da idemo dalje, jer, život ide dalje, i protiv toga se ne može, ali te ne zaboravljamo. Nikada te nećemo zaboraviti. Pročitajte više „Pismo bebi koja više nije tu“

Ispovesti

Kada ono željeno, neželjeno ode.

Svi mi govore: „Bolje sad nego kasnije.“ Ma, kažem i ja sama sebi to. Ali, nije bolje sad. Bolje je nikad. Najbolje je nikad.


Govore mi i da će biti drugih beba; možda, ali nijedna neće biti ti. Nijedna neće biti rodjena baš onda kada je trebalo da se ti rodiš.

Bila si željena, samo da znaš. Čekali smo te. Tebe smo čekali malo duže nego tvog brata; ne predugo, ali dovoljno dugo da nam tvoj odlazak još teže padne.

Nedostaješ mi, već sada. Uvek ću se pitati kakve bi oči imala, kakvu kosu, kakvu narav… da li bi prvog trenutka kada udahneš vazduh ovog sveta bila drekavica kao tvoj brat (koji je bio najglasnija beba u porodilištu), ili bi imala onaj bebeći, tihi plač.

Uvek ću se pitati, bebo, šta bi postala, i ko bi postala.

Uvek ću se pitati, bebo.

U mom stomaku si bila kratko, ali ćeš u mome srcu ostati zauvek.

Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.

Hejtujem&interpunkcija; Ispovesti

Izbijanje zubića i maminog mozgića

Preživesmo izlaženje *Jedinica i *Dvojki bez većih posledica. *Četvorke su nam bile naporne, u smislu da su nam poremetile svaku rutinu koju smo pre njih imali. A *Trojke… proklete Trojke nas bukvalno uništavaju.

(*Veliko, jer skoro svaki taj zub napravi takav haos, da prosto mora da dobije veliko slovo)


Trojke nas urnišu. Od njih vrišti, ciči, ima temperaturu, pije Febricet kao da je voda. I to se sve dešava isključivo noću. Trojke nam ubijaju noći, i san. Trojke ubijaju mamin zdrav razum. Tata je noću definitivno otporniji.

Trojke su i ne baš tako pritajeno zlo. Bude nas, svo troje. Trojke vs Troje.

Trojke mnogo bole – nekoga vilicu, a nekoga mozak.

Najviše bole mamu (koja je inače nesvesno opredeljeni mesečar), jer mama bude malo šano-dušo u toku noći, bude sva skomirana i polusvesna svog besa i ogorčenosti, mada je nečega ipak vrlo svesna: detence tu ništa nije krivo. I ono bi drage volje spavalo… jer, noć je za spavanje, ne za plakanje zbog zubala.

Mama se svaki dan oseća kao najgora majka na svetu, jer noću ne može da iskontroliše taj osećaj ljutnje, iako sebi u svoju umornu, isfrustriranu veštičju bradu ponavlja da detence nije ništa krivo.

Ali, ha! Izlazi poslednja, donja leva prokletinja. Posle nje smo strava, uber kul. Posle nje smo završili rat, i iz istog izlazimo jači no ikada, kao pobednici. Do Petica.

Znate šta? Udrite Petice, slobodno! Posle Trojki ste nula.

Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.

Ispovesti

Kada tvoja beba postane vrtićko dete

Govoriš sebi da je došlo vreme da krene. Prijaće mu. Značiće mu. Biće mu lakše da se socijalizuje. A i ti uskoro krećeš da radiš. Mora tako. Nema veze što se jedan deo tvoje duše kida. Tako je najbolje za sve.


Spremate se, dan prvi. Dan početka adaptacije. Oblačiš ga u nešto praktično, udobno i cakano, kao i sve bebeće. Stavljaš mu ranac, mali, najmanji, najsladji. Zašto je sve dečije tako minijaturno i medeno? Pročitajte više „Kada tvoja beba postane vrtićko dete“