Gostujuće mame

Mama Milena: Zašto mi nisu produžili porodiljsko bolovanje?

Mama sa sajta uzkafu.rs, a sa kojom rado pijem „virtuelnu“ kafu, podelila je sa mnom svoje iskustvo sa Komisijom za produženje porodiljskog bolovanja, i potvrdila glasine da su kriterijumi sada daleko viši, ali i nehumaniji.

Designed by Freepik

Priču o tome da su od 1. jula ove godine kriterijumi za produženje porodiljskog bolovanja izuzetno strogi čula sam od mnogih žena. Neke su govorile da je na taj način uveden novi zakon.

Činilo mi se da su to samo prazne glasine, jer zašto bi se zakonom određivalo da li majka treba da bude uz dete ili je vreme da se vrati poslu? Valjda to stručnjaci u komisiji procenjuju na osnovu pregleda deteta, dokumentacije, razgovora sa majkom.

Uglavnom, planirala sam da predam zahtev za produženje porodiljskog bolovanja. Glavni razlog bio je taj što mi je u trudničkom bolovanju naveden prvi datum termina za porođaj, a to se čak za nekoliko nedelja nije poklapalo sa porođajem.

Pisalo je da sam na trudničkom bolovanju do 26. septembra (jer je prvi termin bio 26. oktobra), a porodila sam se 10. novembra.

Komisiju baš briga kako se majke snalaze i šta rade. Mene prethodnog dana niko nije pitao da li smo konkurisali za jaslice, sa kim će to dete biti ako ja počnem da radim osam sati dnevno, kako se osećam zbog toga, koliko je beba vezana za mene. To ih apsolutno nije zanimalo, a u komisiji su bili: psiholog, socijalni radnik, pedijatar, fizijatar i ne znam još koji stručnjaci.

Moja beba je imala 10 meseci kada mi je porodiljsko bolovanje isticalo.

Znala sam da treba da budem uz nju. Koliko god da volim svoj posao, još uvek nije bilo vreme da mu se vratim.

Zato sam otišla fizijatru i zamolila doktorku da napiše onako kako je. Ne da daje dijagnozu koja ne postoji. I sama vidi da je dete malo. Napisala je da beba ne puzi, da se ne pridržava uz predmete i da su pokazane vežbe koje treba da radi kod kuće.

Psiholog je procenio da su sposobnosti relativno dobre za bebu od 10 meseci. Ali od 10 meseci.

Navedeno je i da sam imala visokorizičnu trudnoću zbog operacije štitaste žlezde.

Sve sam predala i čekala da me pozovu na komisiju.

U međuvremenu sam čula da su porodiljsko bolovanje produžavali ženama čija su deca čvršća, starija i samostalnija pa sam bila prilično sigurna da ću dobiti još 2-3 meseca.

Evo kako je izgledao razgovor sa komisijom:

-Dobar dan, majko. Zašto ste ovde?

-Moja beba ima samo 10 meseci.

-Dobro, da vidimo.

-Piše u dokumentaciji ispred Vas da sam se porodila 10. novembra, a bolovanje je do 26. septembra.

-Da li beba puzi?

-Sada je počela.

-Da vidimo. Odlično. (Puzila je 2 metra). Da vidimo sada kako beba stoji.

-Ali ona ne stoji.

-Da probamo. Da. Stvarno ne stoji.

-Meni su upisali raniji termin porođaja, jer sam zbog operacije štitaste žlezde imala neredovne cikluse pa su tek u sedmom mesecu odredili tačan termin. Nadam se da ste to videli u izveštajima lekara.

Kllimnuli su glavama. Kao da su uredno pročitali sve papire koje sam predala.

-Majko, Vaše dete je super za 10 meseci! Za 5 dana treba da se vratite na posao? Sutra ćemo Vas obavestiti o odluci.

Toliko. Vi ste duže čitali nego što sam ja bila u toj sobi sa komisijom.

Sutradan sam dobila rešenje da mi porodiljsko bolovanje nije produženo.

Biila sam tužna. Prvo, zato što sam osećala da sam ćerki još uvek potrebna u potpunosti. U tom trenutku nisam imala opciju šta da će beba raditi ako se ja vratim na posao. Naši roditelji žive u drugim gradovima i nisu bili u mogućnosti da je čuvaju svakog dana.

Ali, najtužnije bilo je to što sam shvatila da komisiju baš briga kako se majke snalaze i šta rade. Mene prethodnog dana niko nije pitao da li smo konkurisali za jaslice, sa kim će to dete biti ako ja počnem da radim osam sati dnevno, kako se osećam zbog toga, koliko je beba vezana za mene. To ih apsolutno nije zanimalo, a u komisiji su bili: psiholog, socijalni radnik, pedijatar, fizijatar i ne znam još koji stručnjaci.

Sreća je ogromna što je moja beba dobro i zato nisam htela da paničim šta ću, i kako ću.

Napisala sam žalbu, odnosno prigovor Drugostepenoj komisiji i predala ga dan nakon što sam dobila prvo rešenje.

Navela sam sve što stoji u izveštaju fizijatra i psihologa, plus i svoje zdravstvene probleme.

Znala sam kome su sve produžavali bolovanje i na osnovu čega pa sam bila sigurna da i ja imam prava. Bar da mi nadoknade one tri nedelje koje mi je komisija za trudničko bolovanje uskratila.

Kada su me pozvali na Drugostepenu komisiju, razgovor je tekao ovako:

-Zašto ste ovde?

Ispričala sam im sve redom, onako kako je trebalo prvi put. Slušali su me i posmatrali bebu. Zatim me je doktorka pitala:

-Da li ste sve to rekli Prvostepenoj komisiji?

-Pokušala sam. Nisu me baš slušali.

-Ali zašto Vas nisu slušali? I zašto Vam nisu produžili bolovanje?

-Ne znam. Zato sam se obratila Vama.

Nakon dva dana dobila sam rešenje da mi je bolovanje produženo još dva meseca na osnovu odluke Drugostepene komisije;

to je sasvim u redu, i drago mi je što sam se izborila za ono što mi pripada.

Međutim, žao mi je što neću dobiti odgovor na pitanje: zašto mi Prvostepena komisija nije produžila bolovanje?

Pre nekoliko dana čula sam da porodiljsko bolovanje ne produžavaju ženama čija deca imaju ozbiljne probleme u razvoju. Neke su mi tražile da im pošaljem prigovor koji sam slala komisiji, da na osnovu njega sastave svoj.

Da ne dužim o tome da li je u redu to što su uslovi za produženje porodiljskog bolovanja sada strogi i koliko su neke žene ranije bile na bolovanju.

Ne pišem ovo da bih prozivala, već da postavim možda i retoričko pitanje: koji su sada kritetrijumi za produženje porodiljskog bolovanja?

Ako sam im ja dokumentovala datume bolovanja i porođaja, i dovela dete koje ne zna da stane na noge i nisu mi odobrili zahtev za produženje, zašto nisu produžili majci čija beba ima dugotrajan problem sa kukovima?

Da li je još neka majka imala slično iskustvo sa komisijom za produženje bolovanja?

Hajde da čujemo što više priča pa da donesemo neki zaključak, jer ovde se radi o razvoju naše dece. To treba da bude svima najvažnije.

Svako kopiranje i umnožavanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.

Advertisements

17 mišljenja na „Mama Milena: Zašto mi nisu produžili porodiljsko bolovanje?

  1. Meni takodje nisu produzili bolovanje. Trazila sam produzenje na osnovu alergije na proteine kravljeg mleka i to alergije ozbiljnog stepena gde dete pije neocate formulu koja je na bazi amino kiselina i ne sme da unese bukvalno ni trunku hrane koja sadrzi ovaj protein. Razgovor sa komisijom je trajao minut a oni su proveravali da li dete hoda i hvata predmete iako to nema nikakve veze sa problemom zbog koga smo dosli. U Tirsovoj je gastroenterolog dao svoje misljenje da bi detetu zdravlje bilo ugrozeno smestanjem u kolektiv zbog neadekvatne ishrane ali to njih nije zanimalo niti su pitali sta ce moje dete jesti ako i krene u vrtic

    Sviđa mi se

  2. Ja sam dovela dete koje je već 9 meseci u stalnom programu na klinici u Sokobanjskoj. Zbog hipotonije je redovno išla na vežbe, nije hodala, a jedva je i puzala. Ne samo da su nas odbili, već nas niko nije ni obavestio o tome (iako je rečeno da hoće). Sramotno je kako su se ovakve promene tiho provukle ispod vela bučne kampanje o merama popupacione politike. Nisam neradnik i volim svoj posao, ali prezirem to licemerje i mazanje očiju pustim obećanjima.

    Sviđa mi se

  3. Naš razlog zahteva za produženjem je bio ishrana bebe. Naime, mala je samo sisala, odbijala je bilo kakvu hranu. Pedijatar iz komisije je rekao:“ prestanite da je dodjite, pa će početi da jede. A i dosta je godinu dana dojenja!“ Ovo su reči pedijatra!!! Odmah sam znala da će naš zahtev biti odbijen.

    Sviđa mi se

  4. Meni su produžili, ali detetova dokumentacija je prilično ozbiljna, ali svaka komisija i novi odlazak na novo produženje skraćuje mi život. Poslednji put su me bukvalno ispljuvali jer dete i dalje ne govori, kao da je produženje bolovanja moglo da ubrza njegov razvoj i napredak. Pa valjda bih ja kao mraka najviše volela da je zdrav a ne da mi se ono malo strpljenja i dostojavstva uzima.

    Sviđa mi se

  5. Da li dete hoda nije relevantno…uostalom u jaslice idu i deca koja ne hodaju, i moji su tako isli (a na moje pitanje u drzavnim jaslicama da li je problem sto mi dete ne hoda dobila sam oba puta odgovor da ce prohodati i da ne brinem)… a tragicno je sto je kod nas uvrezeno misljenje da je normalno produziti bolovanje radi produzene nege deteta…a majke se kad dobiju izvestaj komisije o proceni ometenosti deteta ni ne uznemire od samog naslova…a sa druge strane, roditelji koji zaista imaju ometenu decu ili bolesnu decu cesto imaju problem da ostvare svoja prava… volela bih da svaka majka koja zeli da lazno produzi bolovanje na dijagnoze F83 i F81 provede bar jedan dan sa nekim detetom koje neku od ovih dijagnoza i ima pa da shvati koliko je srecna sto joj ne treba produzenje bolovanja

    Sviđa mi se

    1. Ko ovde piše o lažnom produženju? Žena je sasvim uredno i zasluženo dobila produženje, ukoliko ste lepo pročitali, vidite da su njoj promašili termin za skoro cela dva meseca i da joj je prerano otvoreno porodiljsko bolovanje.

      Ja prva ne podržavam ta lažna produženja, i niko o tome ovde ne piše, niti savetuje i podržava tako nešto.
      Neke jaslice čak neće da prime decu ispod prve godine, šta onda? Ne možemo svi priuštiti da plaćamo dadilje, niti svi imamo baka servis na raspolaganju.

      Sviđa mi se

      1. Tako je a i u jaslice ne moze da se upise u maju ,junu,ili julu nego u septembru a gde do tada dete??nositi na posao sa sobom? u pravu ste pa nismo svi u mogucnosti da placamo dadilje..

        Sviđa mi se

    2. Ovaj tekst ima veze sa kriterijumima za produženje porodiljskog bolovanja, koji očigledno ne postoje. Niko nije pomenuo lažno produženje i izmišljene dijagnoze.

      Sviđa mi se

    3. Ja moram da vam odgovorim. Slazem se da ne treba pisati lazne dijagnoze. Ali sa druge strane ako pogledate naprimer majku koju po isteku bolovanja ceka otkaz, ili majku cije je dete previse vezano za nju. Ili jednostavno zato sto porodiljsko istice sa detetovih ne punih god dana shvatite da sve majke zele da budu sa svojom decom sto duze, a snalazi se svaka kako ume i zna. (samo ljudi koji imaju decu znaju kako je to i ne pada svakome isto tesko ta razdvojenost) I nisu druge majke krive sto se zakon ne postuje i sto nazalost ljudi kojima je neophodno produzenje zbog ozbiljnih dijagnoza to produzenje ne dobijaju. Ili sva druga prava koja bi trebali da imaju, a u nasoj drzavi ih nemaju. Svakako mislim da je jako rano da dete sa 12m upises u vrtic ali razumem da mnogi ljudi nemaju baka servis ili novca za dadilju.

      Sviđa mi se

  6. Evo da i ja kazem koju, jer sutra saljem dokumentaciju za produzenje porodiljskog i cisto sumnjam da cu ista uraditi…Majka sam blizanaca, rodjenih prevremeno iz vto postupka. Trudnoca je bila visokorizicna, prva 4 meseca sam prelezala, poslednji mesec se nisam mogla ni kretati od natecenosti i tezine stomaka. Mladje dete je provelo nekoliko dana u inkubatoru i imalo je prilicno lose dijagnoze, pored hipotonije. U 6. mescu oba decaka osim glavice nisu se mogla podici na laktove. Iako smo od 3 meseca imali vezbe koje smo kod kuce radili, doduse pogresne. Poslali su nas kod drugog fizijatra, ali smo na pregled cekali mesec dana. Iz straha da deca nece ni sedeti, unajmili smo privatno fizioterapeuta i danonocno vezbali sa decom. Hvala Bogu, sada su odlicni, isli smo na preglede redovno, uspeli smo sve dijagnoze koje su nam date da prevarimo. Sada imaju 10 meseci i stoje uz namestaj, ali su nesigurni i padaju cesto. Imaju problem sa polozajem stopala. Nemamo kome da ostavimo decu na cuvanje jer su nam roditelji ozbiljno bolesni. Za jadlice su odbijeni, jer nemaju godinu dana, a cuvanje blizanaca bilo privatno ili bebi servis mnogo kosta, nemamo novca za tako nesto. Stariji decak burno reaguje na nova lica, iako sam ga vodila medju ljude. Takav je od prvog dana, nije faza. Pedijatar smatra da trebamo sacekati da sazri do godinu dana…Pitanje je da li cu uspeti da dobijem koji mesec, bar dok ne nadjemo neku vezu za jasle…ono sto je u celoj mojoj prici apsurdno je to sto sam inace vaspitac po struci…Inace majke blizanaca imaju godinu dana odsustva…u normalnim zemlhama bez obzira na broj dece svaka majka ima po 3 godine odsustva,jer su to godine kada se smatra da dete ima izgradjen imuni sistem i da je zrelo da se odvoji od majke na nekoliko sati. Nisam trazila od fizijatra lazne dijagnoze, idemo na osnovu sadasnjeg stanja; promenili su nam 3 lekara do sada, verovatno da ne bi muvali, idem na iskreno, pa kako nam bude. Ne mogu ni da zamisl kako je tek majkama sa ozbiljnim dijagnozama, mogu da naslutim samo, jer u kolektivu sam se susretala sa decom sa smetnjama u razvoju. Smatram da ni jedna majka ne bi trazila produzetak bolovanja da ne mora, da ima kome da poveri svoje dete, da iskombinuje svoje radno vreme po detetu i da drzava zaista radi na natalitetu, a ne da to bude samo prica. Javicu vam kako sam prosla…

    Sviđa mi se

    1. Uh. Javite, i srećno. Malo je strašno kako ova država ide iz krajnosti u krajnost, od toga da su delili produženje šakom i kapom, do toga da ga sad ne daju nikom. Prestrašno!

      Sviđa mi se

  7. Srećna Nova godina,majke…. Htela bi da zamolim majku koja je pisala prigovor ako može da mi prosledi, pošto su moju sestru odbili. Pa bi da piše prigovor… Hvala puno unapred….

    Sviđa mi se

  8. Juce sam bila na komisiji,beba ima 11meseci i 10 dana,odbili su me,danas javili,cekam resenje da se zalim,beba je napredna,pritom rodjena ranije 3 nedelje.Tamo su je stavili da puzi,nije htela,samo je stajala uz stolicu ni korak nije pustila.Ako neko moze da mi posalje kako da napisem zalbu za drugostepenu komisiju

    Sviđa mi se

  9. Ja sam se porodila krajem februara,a pprodiljsko su mi zakljucili pocetkom januara…pri tom su me na.porodjaju unistili i imala sam tesku operaciju i naravno nisu produzili…dete je ok,ali ja nisam i kako da se vratim da radim,a tezak je posao…pri tom sam samohrana majka! Katastrofa od drzave i zakona. Zato ucim i ucim jezik i dete i ja cao,nadam se sl godine da napustamo ovu drzavu.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s