Trudnoća i porođaj

Moj drugi porođaj – iskustvo i utisci

_DSC0402
Fotografisala: @littlesoulsbysonja

Mali sin broj 2 rođen je na Veliku gospojinu, i stigao je baš tako – u velikom stilu, kao gospodin.

Porodila sam se u utorak, a u petak pre toga sam otišla na CTG na kom je doktor ustanovio da nalaz nije najsjajniji i da bi „beba morala biti malo živahnija“. Nekoliko sati kasnije ponovljen je CTG, nalaz je bio isti, i morala sam da ostanem da ležim u bolnici, kako bi se pratilo stanje. Moram priznati da mi nije bilo svejedno zbog tog lošijeg nalaza. Inače, u tom trenutku sam do punog termina imala još 17 dana. Javila sam samo najbližima, jer zaista nisam mogla da trpim zapitkivanja i iščekivanje.

Doktor je mislio da ću se istog dana poroditi, jer sam imala kontrakcije, međutim, one su u toku noći skroz prestale.

Na svakih nekoliko sati su mi merili ctg, koji i dalje nije bio idealan. Nije bio dovoljno loš za hitan porođaj ili carski rez, ali nije bio ni za to da idem kući. Nisu želeli da me indukuju, jer u KBC Zvezdara generalno ne vole da bilo šta forsiraju, već čekaju da krene prirodno, a ja sam imala još cele dve nedelje do punog termina.

Subota, nedelja, ponedeljak… ne moram da vam pišem kako je ležati u bolnici i nešto iščekivati, ne znati ni kad ni kako, a ni šta; blenuti u prazno, i ne znati da li ste tu još dva dana, ili dve nedelje. Svaki dan je trajao kao večnost.

U ponedeljak mi je dr nakon pregleda rekla da ću sutradan verovatno ići kući. Obradovala sam se. Pomislih, kad beba neće još, da makar budem svojom porodicom. Nedostajali su mi.

Utorak, kontrolni pregled, dr mi saopštava da sam se još otvorila, i da idem na porodjaj; malo je reći da sam bila u šoku – ja sam se spremila da idem kući, a ne u porodjajnu salu. „Nema šta,“ rekla je dr, „CTG je suspektan, Vi ste se još otvorili, nema potrebe da više čekamo.“

Nakon sobe za pripremu, legla sam na porođajni sto, i dali su mi stimulaciju, a ne klasičnu indukciju, i mogu vam reći da je neuporedivo (moj prvi porodjaj je bio kompletno indukovan, dakle od samog početka, jer sam probila termin, a nisam imala kontrakcije); stimulacija samo podstiče već podstojeće kontrakcije i mnogo je podnošljivija.

Posebno sam se obradovala što mi je u smeni bila babica Danijela, jedino predivno stvorenje od žene. Prišla mi je i rekla: „Nije ko Vam je namenjen, već ko Vam je suđen.“ Ona je, inače, radila tu prvu noć u bolnici kada sam mislila/kada smo mislili da će porođaj krenuti, i tad sam pomislila kako bih volela da me ona porodi. I mužu sam pričala o njoj, i možete zamisliti moje oduševljenje kada sam je ugledala!

U 12:15 sam legla na sto; kontrakcije su se postepeno pojačavale, što je bilo fenomenalno (jer nakon indukovanog porodjaja kontre samo „slete“ i „napadnu“ vas odjednom).

Suprug, nažalost, ovaj put nije prisustvovao porođaju, jer mu brisevi nosa i grla nisu bili sterilni. Oboje smo tu malo propatili, ali sam ga sve vreme zamišljala kraj sebe, i, verovali ili ne – pomoglo je.

U suštini, što bi rekla moja draga Sneža, niko vam nije potreban da vas drži za ruku (osim kad je muž tu, to je jedan strava bonus), same ste, savlađujete se, povremeno dođe sestra, babica ili doktor da vas obiđe, pozovete ih ako mislite da nešto nije u redu, ili ako mislite da ste spremne da gurate. Saradnja sa njima je veoma bitna, kao i da ih slušate, jer oni vrlo dobro znaju šta rade. To kažem, jer sam oba puta po ceo dan ležala do porođajne sale, i naslušala se porođaja i porođaja, kao i toga koliko su se namučile žene koje nisu slušale babice i doktore. (Naravno, ovo se odnosi na uredne trudnoće i porodjaje)

Kao što već napisah, kontrakcije su se postepeno pojačavale, a pravilno disanje je meni veoma značilo. Pred kraj su počeli naponi koje nisam smela da iskoristim, jer je još bilo rano za guranje (beba se nije spustila), i tu me je baš to pravilno disanje, naučeno na psihofizičkim pripremama za trudnice, spasilo. Hvala, Snežo!

U 16:35, odnosno, 4 sata i 20 minuta nakon što sam legla na porođajni sto, na svet je došlo moje slatko dete, sin, kauboj broj 2; kao i prvi put, osetila sam neverovatno olakšanje i nalet adrenalina kada sam ga ugledala. Plakao je, sve dok ga babica nije spustila na moje grudi, kada se momentalno primirio i ušuškao.

Divna doktorka Nikolina Vulić i babica Daca su me hvalile kako sam bila dobra, toliko da mi je bilo neprijatno; verovatno zato što sam se ja sve vreme šalila i ćaskala s njima, i pritom nisam pustila glasa – ne zato što sam ja sad nešto ultra-mega-giga jaka žena koja vrhunski podnosi bol (hah, daleko sam od toga) već što sam tu energiju koju bih trošila na vikanje i zapomaganje (čime ništa ne bih postigla), usmeravala na pravilno disanje i na to da što pre sve privedem kraju, i da što pre upoznam mog malog Andreja. Opet napominjem (po stoti put) da je pravilno disanje tokom kontrakcija zakon; sva energija se usmerava na to, i kontrakcija čak subjektivno kraće traje (pogotovo ako imate napone, a ne smete da gurate, to je zaista najteža faza porodjaja – iskreno govoreći, ali ne i nesavladiva).

Dakle, ukoliko imate prilike da idete na psihofizičke pripreme za trudnice u svom Domu zdravlja ili možda i privatno – preporučujem od srca. Ako ste od onih koji tvrde da to nije potrebno i da „majčinski instinkt sve odradi sam“, ne znam šta bih vam rekla, osim – srećno! Mnogo je lepše i lakše kada u nešto ulazite pripremljeni.

Sve u svemu, smatram da sam na porođaju odlično prošla, i da sam se brzo porodila (iako je moj muž kada sam ga pozvala izdramio sa „GDE SI DO SAD?!“ Njemu je sve sigurno trajalo kao večnost).

Verujem da sve ne bi bilo tako da u kombinaciji nisu bili sjajna doktorka i babica, moja saradnja s njima, i pripreme na koje sam išla (i prvi put, a i drugi, da „obnovim znanje“).

Još jednom, iz KBC Zvezdara imam jedno lepo iskustvo, za osoblje mogu reći da nije bilo ništa manje nego izuzetno prijatno. Prvi put sam se tamo osećala kao čovek, i sada sam se isto tako osetila. Niko me nije požurivao, niko mi nije pokazao nepoštovanje, a pritom nisam imala nikakvu vezu, niti protekciju. Trudnoću sam vodila na drugom mestu, u bolnicu sam odlazila samo na CTG.

Epidural nisam primila, ali samo iz razloga što se sve odigralo dve nedelje ranije nego što je bilo očekivano, i nisam stigla da odem na konsultacije sa anesteziologom, niti da uradim koagulacioni test.

Prošla sam bez epiziotomije – pocepala sam se samo spolja, što je brzinski zaraslo i oporavak je mnogo je lakši i kraći, i odmah možete normalno sedeti (woo-hoo).

Ukoliko vas interesuje ostanak u porodilištu – hrana je sasvim solidna (doručak je uvek malo „siromašniji“ (ali to nije do bolnice, naravno, već do raspale države), a ručak i večera su uvek bili više nego solidni; za ručak je uvek bio i neki kolač kao dezert.

Osoblje je sjajno, sada prilično forsiraju dojenje, i tu su da pomognu, što mislim da je veliko poboljšanje u odnosu na nekoliko godina unazad.

Sestre su divne, i, iako je porodilište baby friendly (beba je sa vama sve vreme), prvo veče su odnele bebe da bismo mi mame malo odspavale i odmorile od porođaja. I hvala im za to! Da, meni je bilo potrebno da malo odspavam – ipak sam ja nemajka. Nikad od mene velikomučenica ženamajkakraljica.

I cimerke su mi bile divne, opet sam imala sreće!

Porodilište je pre neke dve godine renovirano, tako da su sobe i kupatilo sada daleko prijatnije za boravak i korišćenje.

Iskustvo kakvo sam imala poželela bih svakome, kao i tretman lekara i osoblja, jer znam da nije svuda tako, i da imamo mnogo ljudi u Zdravstvu koji moraju poraditi na svojim društvenim veštinama, i međuljudskim odnosima. Bitno je da pre svega budu ljudi, pa onda i doktori, sestre, anesteziolozi…

Gde ste se poradjale? Kako ste prošle? Imate li nekih pitanja? Pišite mi. 🙂

Svako kopiranje i umnožavanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.

Advertisements

2 mišljenja na „Moj drugi porođaj – iskustvo i utisci

  1. Sve cestitke od srca na prinovi! 😁🤗❤️
    Ja sam se oba puta poradjala u kbc Zvezdara i isto imam samo reci hvale za osoblje! Prvi put(sept. 2015) vodenjak mi je pukao 18og u 9 ujutru, a porodila sam se tek sutradan u 8:40.. Bila sam super, vesela, bez trunke straha.. poradjala fenomenalna Sonja Djurovic, i porodjaj kao porodjaj je trajao par min, ali meni je na kraju izgledao kao vecnost jer su kontrakcije posle trajale celu noc, i bolovi su bili nepodnosljivi, kad je krenuo porodjaj vikala sam kao konj, i nikako nisam saradjivala.. Zato je profesionalnost dr i babice(nazalost se ne secam njenog imena) bila na nivou, i ‘sredile’ su me za cas uz malu epiziotomiu… Svaka im cast kako su me izdrzale, ali tu je upravo ono o cemu i dajete naglasak u vasem postu- psihofizicka priprema pre porodjaja, na koju nisam isla bas misleci da to nije potrebno.. U drugoj trudnoci (feb. 2018), jedva izdrzah do 36+6 ned, nekoliko dana pre porodjaja sam vec lezala u bolnici jer sam bila otvorena i imala kontrakcije.. Moja dr Sonja je otisla na godisnji u tom periodu, ali sam imala ovaj put svoju super babicu Miru(stari kov), kontrakcije su krenule oko 2ujutru, i vec u 3 su me prebacili u salu, i isto me docekala predivna Danijela, sa kojom sam se konsultovala oko disanja da se ne bi ponovila kao prosli put, dok mi suprug nije dosao sa babicom. Ovu trudnocu nisam smela na psihofizicke pripreme i ako sam zelela, jer sam od 5meseca bukvalno lezala, jer je bebac vec tad bio jako jako nisko, dr kaze da ne pamti kad je videla tako nisko bebu i tanak zid posteljice a da se i dalje ne otvaram.. I tako naredna 3-4 meseca.. Elem, u 4h krecu ‘oni’ naponi, i u tom trenutku evo i mog supruga i babice 😁 dr Darko Radovanovic- faaantastiiican dr koji se salio svo vreme od kad sam usla, sve dok nisam izasla iz sale, mi je probusio vodenjak, i uz pomoc disanja koje mi je objasnila Danijela, drzanja supruga za ruku sa jedne strane, Danijele sa druge, Mire koja daje instrukcije, stize i moj drugi sin za svega 5min.. Opet mala epiziotamija, al nista strasno, vec sam prosla kroz to.. Neuporedivo lakse kad si skoncentrisan na disanje, zaista jr pomoc i tebi i bebi, i brzini porodjaja.. Ogromna preporuka svim mamama da idu na pripreme, znace zaista mnogo, necete se pokajati… I kbc Zvezdara je za svaku pohvalu stvarno, ni trunku se ne kajajem sto sam se kod njih poradjala, i opet bih.. Jos jednom sve cestitke na prinovi, ceka Vas jedan jako zanimljiv period sa dva decaka 😁
    PS. Ako mozete supruga da nagovorite da prisustvuje, puna podrska i za to 👍👍👍

    Sviđa mi se

    1. Draga Vanja, hvala Vam puno na Vašem podeljenom iskustvu! Pročitala sam komentar u jednom dahu!
      Baš mi je drago a ste i Vi prošli super, i da ste doživele tretman kakav sam i ja doživela.
      Da, i ja sam primetila da je dr Radovanović baš raspoložen i šaljiv iako važi za ozbiljnog profesionalca; iz tog jednog susreta s njim sam shvatila zašto se žene pobiše da im bude izabrani lekar 😄
      Hvala od srca na čestitkama, jedva čekam da vidim šta me tek čeka s njima! 😃

      Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s