Strogi smo, jer te volimo

Popuštamo ti i kad treba, i kad ne treba. I popuštaćemo, ljudi smo. Ali, granice našeg roditeljstva apsolutno postoje, i uvek će postojati. Zašto?

Zato što smo ti mi prvenstveno roditelji, pa tek onda prijatelji. Ljubavi moja malena, nisam ja tebi drugarica, a tata drug; ne, mi smo tvoji roditelji, oni ljudi što su te napravili, rodili. Ljudi koji te vole i koji žele najbolje za tebe. Želimo da te pripremimo za život, da u isti stupiš kao samostalna, jaka osoba, osoba zdravog uma, osoba zdravog samopouzdanja, osoba svesna sebe i sveta oko sebe, a ne osoba koja misli da je centar sveta. Jer, nisi. Niko od nas nije. Ti si centar samo sveta svojih roditelja, zapamti to.

O, koliko te samo volimo. I, koliko te samo mazimo! Mazuljo jedna dečačka!

Svaki tvoj napredak, osmeh, smešna stvar koju uradiš greje nam i ispunjava srca. Ali, taj tvoj isti osmeh ne može da nas razoruža kada je vreme da naučiš lekciju. Možda čak i može, ali ti to nećeš videti, jer moraš naučiti da budeš pre svega dobar čovek, i drugima, i sebi.

To nećeš postati tako što ćemo ti mi dozvoljavati da nam se penješ na glavu, prvo nama, pa onda i svima oko sebe. Nećemo dozvoliti da postaneš patološki narcis, jer te volimo. Nisam te ja rodila, nismo te tvoj otac i ja napravili da bi bio ego manijak. Napravili smo te u nadi da ćeš svojim bićem i postojanjem doneti malo dobra ovom svetu, na koji god način da ti izabereš.

Zato, znaj da kad te najviše grdimo, najviše te volimo.

I hvala ti što si već sad dobar mali dečak, dečak kome je tako lako biti roditelj, dečak koji ni ne zahteva da ja sad tu preterano često glumim strogoću (jer si tako sladak i dobrodušan), i što ćeš svom bratu ili sestri biti divan uzor.

Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.