Uncategorized

Draga prijateljice, koja si izgubila bebu

Moram da napomenem da mi je bilo veoma teško da objavim ovaj tekst, koji sam pisala danima. Iako na kraju ništa nisam rekla, želim da ovaj tekst bude podrška. On ništa više osim toga i nije. Nije namenjen da bude uteha, jer za ovo utehe nema. Namenjen je jednoj meni dragoj osobi, za koju želim da zna da mislim na nju i da sam tu, i namenjen je svima koji su doživeli gubitak deteta, na ovaj ili onaj način.

Draga prijateljice,
Znam koliko patiš ovog meseca. Ovog meseca je uveliko trebalo da se pripremaš za doček svoje bebe. Ali, umesto toga, ti sediš kući, praznih ruku, i praznog stomaka. Ja najbolje znam kako ti je.

Autor: https://instagram.com/p/BaR2yRMlx9K/

Želim da te zagrlim.

Želim i da ti kažem nešto što će te utešiti, ali znam da takve reči ne postoje.

Neću ti reći da ne brineš, i da će biti još beba, jer – nijedna beba neće biti TA. Kakva je to uopšte uteha?! “Biće još beba!”? Kako da ova beba nije bila bitna. Kakva bezosećajna “uteha”. Valjda ljudi ne znaju šta drugo da kažu, a žele da ti nešto kažu.

Neću ti reći da je bolje da se desi pre nego kasnije, jer, ništa manje nisi volela tu mrvu nego što bi je volela malo kasnije.

Neću ti reći da “ko zna zašto je to dobro,” jer apsolutno nema ničeg dobrog u gubitku deteta.

Neću ti iznositi statistike koje zapravo pokazuju da spontani pobačaj/gubitak bebe i nije tako retka pojava, jer, to ništa ne menja. Niti teši.

Jer, kada se i desi, imaš osećaj kao da si jedina na svetu koja kroz to prolazi, i, iako ne želiš da se tako osećaš, podsvest te tera da svi oko tebe izgledaju srećno i trudno. Svi, osim tebe.

Naravno, drago ti je zbog drugih, ali ti ne možeš da pobediš taj osećaj izolovanosti.

Želim samo da te zagrlim, jer ništa drugo ne umem.

I, dok pišem ovaj tekst, pokušavam da smislim barem jednu reč koja bi mogla da ti znači, ali – ne ide mi. Za ovo, jednostavno, reči ne postoje.

Mogu samo da ti kažem da ću, ako ti zatreba, doći da te zagrlim. Bolje ne umem. Samo reci, zovi, pošalji poruku. Znaš već.

Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.

Advertisements

11 mišljenja na „Draga prijateljice, koja si izgubila bebu

  1. Veoma teska tema,sa toliko emocija napisana.I sama sam izgubila bebicu u trecem mesecu trudnoce,pre deset godina,ne prodje ni dan da ne pomislim na nju…bude lakse ali se nikad ne zaboravi 😦 .Posle nje dobila sam jos dve bebe, one su mi bile velika uteha,ali te bebe nisu ONA. Vreme je veliki saveznik a podrska je jako bitna

    Liked by 1 person

    1. Upravo tako – verujem da bude lakše, ali da je nemoguće zaboraviti, koliko god godina da prodje. Kod mene je sve još uvek sveže, nije prošlo ni 6 meseci, i zato sam mogla da napišem ovaj tekst sa toliko emocija, i knedlom u grlu.

      Sviđa mi se

  2. I ja sam izgubila bebu u 6mj trudnoce,niko to ne može razumijeti ko nije doživio.. Tesko,jako teško i bolno. Nitko ne iskusio ta osjećaj.. …
    Sada imam 2 prekrasne curice,hvala Mu na njima. A ovu izgubljenu nikad necu moci zaboravit koja zivi gore s andelima. Sresti ćemo se i nas dvije jednom….

    Liked by 1 person

  3. Hvala ti na ovom tekstu, što si imala snage da ga napišeš. Iako nisam imala ovo iskustvo, imala sam druge gubitke u životu i zaista najbolja uteha je zagrljaj i da budeš tu. Šaljem veliki zagrljaj tebi i tvojoj prijateljici ❤

    Sviđa mi se

  4. Ova tema me je jako pogodila jer zadnjih dana stalno razmisljam o poznanicima koji su izgubili bebu na porodu. Sto im reci, kako se sa svojom bebicom pokraj njih setati? Strasno je to…ne dogodilo se vise nikome

    Sviđa mi se

  5. Nevjerovatno da su nabrojane sve recenice ‘utjehe’ koje sam cula… Nema to veze sa utjehom. Ono sto je mene nekako trznulo i probudilo iz tog nekog crnila je bila poruka moje kolegice jednostavna sadrzaja: Cula sam sta se dogodilo. Moras znati-TI NISI NISTA KRIVA.
    Nevjerovatno koliko je tezine skinuto sa mojih ramena samo spoznajom da neko stvarno zna kako mi je… Ona je znala.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s