Uncategorized

Pismo bebi koja više nije tu

Ne mislim puno o tebi, ne stižem. Tek ponekad protrčiš mi kroz misli, tek toliko da progutam knedlu. I onda nastavim dalje.


Dva dana posle našeg rastanka sam se vratila na posao; evo, sad baš mislim o tome: koji sam ja meni car! Mogla sam da se ušuškam u fetalni položaj na garnituri i da jecam danima; ali, nisam – to te neće vratiti.

I samo da znaš da idemo dalje, jer, život ide dalje, i protiv toga se ne može, ali te ne zaboravljamo. Nikada te nećemo zaboraviti.

Ti meni nikada nisi bila samo „plod“. Ti si plod doktorima, medicini, nauci. Meni si bila beba, od prvog testa, kada si i zvanično bila samo skup genetskog materijala. 

Ti si bila moja januarska beba. I, već smo imali i muško i žensko ime spremno za tebe, ali sam ja bila ubedjena da si devojčica; tako sam i za tvog brata znala. Možda sam i pogrešila, ipak je šansa da pogodiš ili promašiš 50-50%, ali eto… meni si bila devojčica.

Svakog osmog januara ću misliti na tebe, i tvoj zamalo rodjendan.

Hej, januarska bebo, nedostaješ mi. I ne boli me ništa više, osim samo malo, kada te se setim.

I što bi rekla/otpevala Bijonse: „Heaven couldn’t wait for you, so go on, go home.“ („Nebo nije moglo više da te čeka, stoga idi, idi kući.“)

https://youtu.be/QyOok1myLjw

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s