Ispovesti

Kada ono željeno, neželjeno ode.

Svi mi govore: „Bolje sad nego kasnije.“ Ma, kažem i ja sama sebi to. Ali, nije bolje sad. Bolje je nikad. Najbolje je nikad.


Govore mi i da će biti drugih beba; možda, ali nijedna neće biti ti. Nijedna neće biti rodjena baš onda kada je trebalo da se ti rodiš.

Bila si željena, samo da znaš. Čekali smo te. Tebe smo čekali malo duže nego tvog brata; ne predugo, ali dovoljno dugo da nam tvoj odlazak još teže padne.

Nedostaješ mi, već sada. Uvek ću se pitati kakve bi oči imala, kakvu kosu, kakvu narav… da li bi prvog trenutka kada udahneš vazduh ovog sveta bila drekavica kao tvoj brat (koji je bio najglasnija beba u porodilištu), ili bi imala onaj bebeći, tihi plač.

Uvek ću se pitati, bebo, šta bi postala, i ko bi postala.

Uvek ću se pitati, bebo.

U mom stomaku si bila kratko, ali ćeš u mome srcu ostati zauvek.

Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s