Ispovesti

Kada tvoja beba postane vrtićko dete

Govoriš sebi da je došlo vreme da krene. Prijaće mu. Značiće mu. Biće mu lakše da se socijalizuje. A i ti uskoro krećeš da radiš. Mora tako. Nema veze što se jedan deo tvoje duše kida. Tako je najbolje za sve.


Spremate se, dan prvi. Dan početka adaptacije. Oblačiš ga u nešto praktično, udobno i cakano, kao i sve bebeće. Stavljaš mu ranac, mali, najmanji, najsladji. Zašto je sve dečije tako minijaturno i medeno?

Ubacuješ ga u automobil i pravac vrtić. Usput razmišljaš kako nemaš pojma šta da očekuješ: ne znaš da li će mu se dopasti, ne znaš da li će hteti da prihvati drugu decu – ipak je pomalo samotnjak. Kao da si ga imenom osudila na tu osobinu, zaključuješ.

Izlazite iz automobila, i posmatraš ga kako slatko hoda svojim sitnim koracima, nesvestan svoje nesvesti, i onoga što ga čeka. Još je on mali da pojmi ideju vrtića, i nekih novih ljudi, i drugara.

Pada ti na pamet kako izgleda kao veoma mali djak prvak. O, kako je samo sladak. Gutaš knedle. Razmišljaš, šta li će biti kad ga budeš u vojsku slala ili ženila, kad ovako reaguješ na najobičniji vrtić? Cmizdrušo jedna.

Ulazite u vrtić. Nisi stigla ni da mu obuješ patofne kako treba, već je otrčao u salu, nije se osvrnuo. Osećaš sreću i ponos na njega i njegovu samostalnost, i delić tuge što se nije makar na sekund okrenuo da mahne svojoj mami. Ali, mali je, i dalje ne konta sve to.

Prolaze dani, a on se sve bolje uklapa. Danas je sam prilazio deci, kaže ti vaspitačica. Opet, osećaš bujicu sreće i ponosa, gutaš knedle dok ti ona govori kako se dobro uklapa, i da će vrlo brzo moći da ostane na spavanju.

Kada dodješ po njega, bude srećan što te vidi, ali vidiš i da je srećan što je tu proveo vreme. Sreća je na sve strane. Ne smeta mu odvojenost od tebe, ali mu ne smeta ni što si došla. Sada je vreme za mamu. I tatu, malo kasnije, kada dodje s posla.

Idete kući, voziš i plačeš. Kakva blesava navala emocija. Ponos i tuga, kakav bezvezan miks.

Setiš se kako će vrlo uskoro po 8-9 sati provoditi tamo. Osetiš se grozno od te pomisli, kao da si ga poklonila, kao da ga se odričeš. Naravno, preteruješ; vrlo brzo mahneš glavom i shvatiš koliko je sve to dobro za njega. I za tebe. Dobro je za celu porodicu.

Njemu će biti sjajno sa drugarima i vaspitačicama, uvek imaj to na umu. Vas ima za divna jutra, još divnije večeri, i najdivnije vikende.

Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog sajta bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo, zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s