Hejtujem&interpunkcija; Trudnoća i porođaj

Porodiljo, nije ti ovo američki film, ne dernjaj se!

Da, znam da je naslov nepravilan, da čovek viče, a da se koža dere; ali, ovaj glagol „derati“ tako savršeno pristaje uz krike koje sam slušala dok sam ležala u sobi tik do porođajne sale.

po8ugykdko

Pre samog porođaja sam ležala u sobi tik do porođajne sale, i čekala da kontre krenu. Probila sam termin, ali gospodin nije hteo da izađe napolje, iako mu je stanarina istekla pre 4 dana.
Pored toga što mi je taj jedan i po dan iščekivanja uz povremenu ručnu dilataciju trajao kao večnost, imala sam i priliku da slušam porođaje. Bilo je svega – od žene koja je nasmejana ušla sa suprugom u salu, i izašla posle čitavih pola sata, još nasmejanija (svaka čast!) do žene koja maksimalno nije htela da sarađuje sa doktorima, babicom, sestrama, i radila sve suprotno od onoga što joj kažu. Sve vreme je vikala, iako je babica na najfiniji mogući način smirivala, molila da se ne napinje jer nije vreme (pocepaće grlić), i da ne viče, jer se zamara. Nisam videla šta se dešava, ali sam u jednom trenutku želela da odem tamo i da joj lupim šamar da dođe sebi. Čemu takvo ponašanje?

Ok, razumem, boli. Ja razumem bolje nego iko, jer sam prošla kroz isto! Još plus, indukovan porođaj (bez epidurala, oooo zašto?!) – bolelo je kao sam đavo. Ali, moraš li da vičeš kao da si ispala iz nekog filma? Stvarno nema potrebe!

Da, boli, mnogo. Ali, vikanjem ne postižeš ništa, iako u filmovima i serijama deluje kao da pomaže! Samo trošiš energiju, trošiš dragocenu snagu koja ti je potrebna za guranje bebe, kada za to dođe vreme.

Da, kontrakcije su jake i užasne! Ali, nisi ni prva ni poslednja žena koja kroz to prolazi, i stvarno nema potrebe za tolikom dramom; preživećeš. I, nećeš samo preživeti, već ćeš, kao nagradu za to malo istrpljenog bola, u svojim rukama držati nešto najdivnije i najdragocenije.

Blamiraš se! Doktori ne vole vrištaline. Ok je zastenjati, ispustiti po neki krik (kao na primer, kada pustiš napon, a doktor u tom trenutku izvede epizotomiju, JAJKS!), ali ono.. daj se kontroliši.

Znaš li kako zvuči to tvoje vrištanje? Zvuči kao da si nesposobna, razmažena princezica.
Stvarno nema potrebe za tolikom dramom.

Ej, TI SI ŽENA! Ćuti i GURAJ!
Zaboravićeš bol kad beba izađe, obećavam!

 

p.s. Ovaj tekst se odnosi na normalne, zdrave trudnoće i porođaje bez komplikacija, ne napadajte me odmah sada odmah.

Advertisements

20 mišljenja na „Porodiljo, nije ti ovo američki film, ne dernjaj se!

  1. Uh, mislim da ste promašili sa ovim tekstom. Nemamo svi isti prag bola. Dok se nisam i sama porodila uz jaku indukciju bez epidurala mislila sam da porodilje namerno viču jer ih boli.
    Istina je medjutim drugačija – kada god mi je bol prelazio granicu izdržljivosti iz mog grla se otimao krik koji nisam mogla da kontrolišem. Krik je bukvalno izlazio iz mog tela kao iz životinje. Pri tome me sam izlazak bebe kroz porodajni kanal nije boleo ni stoti deo kao kontrakcija. Nije svaka indukcija ista, nekima je dovoljno po kap Sintocinona na minut da se otvore, a nekima daju i po 15 kapi. To ne boli isto. Ovo nije napad na Vas ili tekst već moja želja da Vam ukažem da grešite i da treba da pretpostavite jednu logičnu stvar-da nemamo svi istu jačinu kontrakcije, istu reakciju cerviksa na Sintocinon i da postoje individualne razlike medju organizmima. Neću se osvrtati na to da Vam je tekst osuđujući jer ćete to i sami zaključiti.
    Svako dobro
    Ivana Svrkota

    Sviđa mi se

    1. Ne doživljavam ovo kao napad, naprotiv!
      I razumem da nema svako isti prag bola, apsolutno se slažem sa Vama na tom polju.
      Ali, činjenica je da vikanjem samo odmažemo sebi.
      Već sam napomenula da je normalno ispustiti po koji krik ili čak i vrisak, ali konstantno vikanje (konkretno, žena koju sam slušala je satima kukala i vrištala), po mom, nestručnom i skromnom mišljenju, nije normalno niti poželjno, i samo otežava situaciju.
      I ja sam sama u par navrata videla zvezde od nekih kontrakcija, ali sam sama sebi govorila da vrištanjem ništa neću postići.
      Svako dobro, od srca! 🙂

      Sviđa mi se

      1. Posle jednog momenta sam potpuno izgubila kontrolu nad svojim glasom. Kad su mi pojačali indukciju na 15 kapi više nisam znala gde sam i ko mi šta govori. Bukvalno su morali po tri puta da mi govore šta treba da radim jer iz prve nisam shvatala ni čula. Pored mene je bila žena koja glasa nije pustila. Sa porođaja sam izašla krvavih beonjača i sva u podlivima. I pored toga sam presrećna što sam se porodila prirodnim putem, a ne carskim kako je bilo planirano. Sad jesu li presrećni ti što su me slušali, čisto sumnjam 🙂

        Sviđa mi se

  2. Generalno, mislim da su zene u globalu postale razmazene. Da sam ocekivala da nece boleti, ne bih ni ostala trudna. Uz indukciju i bez epidurala sasvim dobro znam sta je bol. Isto znam da to ne bih menjala (pod uslovima da je sve ok). U oktobru cu ponovo 😀

    Sviđa mi se

  3. Iskreno, uglavnom volim Vaše tekstove, ali sa ovim se nikako ne slažem. Ne svidja mi se osuđujući ton kojim je obojen ceo članak, i taj stav- ako je žena trudna da treba da ćuti i trpi stoički, jer Bože, zašto je ostajala u drugom stanju uopšte?
    Gde Vam je saosećanje? Ne razumem, zašto većina žena ima potrebu da osuđuje druge samo zato što su se drugačije ponašale? Molim Vas, pa nismo sve Spartanci i Stoici! Prag bola je individualna stvar, elem, svaka jedinka na svetu je posebna u tome je čitava draž života! Kako bi bilo dosadno da smo svi isti? Sam čin porođaja i uslovi u kojima se naše žene porađaju ne zelim ni da komentarišem, izlišno je, mada, postoji jedna reč koja to pokriva – nehumano.
    Od odnosa doktora, sestara.. preko okruženja, higijene.. Degradacija jednog tako divnog čina kao što je radjanje.
    Trudnica tj. porodilja treba da je svetinja, da se poštuje, ima pravo da ispolji svako osećanje koje je prožima u tom trenutku nesnosnog bola i zadnje što joj je potrebno su osuda, sram i podsmeh! Hteli ste da joj lupite šamar? Kakva je to izjava? Odakle Vam pravo?
    Pošto i sama pripadam tim ‘razmaženim’ koje su vrištale na porođaju, ne želim ni da razmišljam šta bih ja tada, tek Vama uradila?
    Baš me je razočarao ovaj članak, jako loša poruka koju šaljete budućim porodiljama da i na porodjaju treba da ćute i trpe, jer tu pored može da bude neka individua kojoj će to da zasmeta.. Sramota.

    Drage buduće mame, vrištite ako vam je tako lakše niko ne sme da vas osudjuje zbog toga! Imate pravo jer se VI poradjate i najbolje znate šta VAMA prija u tom trenutku! Samo napred! Niste dužne nikome da se pravdate!
    Srećno. 😊

    Sviđa mi se

    1. Draga Stefani, pošto vidim da niko, pa ni Vi, ne čitate tekst kako treba (od A do Š), gde sam navela da je ok stenjati, pa i pustiti krik, ali da je zamorno i nepotrebno konstantno vrištanje.
      Za gospođu kojoj sam htela da lupim šamar… da, htela sam, prijateljski, da joj izađem u susret da bi žena došla sebi. Jer, uporno je radila sve suprotno od saveta lekara, i samo sebi produžila trajanje porođaja.
      Svako ima pravo na svoje mišljenje, tako i ja. Dakle, imam pravo da iskažem šta mislim i smatram da je ok, ili da nije ok. Sigurna sam da i Vi to isto radite, samo ne ovako „naglas“, kao ja (i možda ne na ovu temu).
      Nikada nisam rekla da žena treba da ćuti i trpi zato što je trudna, i to „zašto je uopšte ostajala trudna“, ali svi na ovim prostorima imaju problem sa čitanjem između redova i izvlačenjem iz konteksta.
      Svako dobro.

      Sviđa mi se

      1. Imate pravo na svoje mišljenje, to Vam niko ne osporava, i ne biste imali ovoliko negativnih reakcija da ste tekst pisale u nekom neutralnijem tonu.
        Vi ste se vrlo agresivnim i osudjujućim tonom, direktno obratili tkz. ‘razmaženim’ ženama koje se ‘dernjaju’ neprestano tokom porodjaja, a nije Vam palo na pamet da zapravo postoje i osobe koje imaju manji prag tolerancije na bol, jer zaboga zašto bi iko konstantno vrištao i ostajao bez daha..sigurno ne iz zabave?! Čak i kod porodjaja bez komplikacija.
        Nismo svi isti, nema potrebe za tolikom ogorčenosti, razveselite se malo pa život je lep! 😊
        Ali moguće da zato što nisam sa ovih prostora, ne mogu da razumem Vaš nedostatak pozitivizma u svakodnevim situacijama i nedostatak tolerancije prema drugima.
        Sa srećom.

        Sviđa mi se

      2. Uh, daleko sam ja od ogorčenosti!
        Samo malo surovije pišem, to je sve! 😉
        Kao što i sami kažete, imam pravo na svoje mišljenje, ako je i surovo. Nikoga direktno nisam napala.
        Ja sam mislila da sam jaka, pa su me bolovi na porođaju zaista iznenadili, u par navrata tokom poslednjih kontrakcija sam videla zvezde, a opet, nisam htela sebi da dozvolim da konstantno vrištim i kukam.
        Opet, to je samo moje viđenje, i složićemo se da se ne slažemo.
        Svako dobro!

        Sviđa mi se

  4. Ja mislim da vi super mame treba da ostavite kmezavice na miru. Svako ima pravo da vice ili cuti i trpi koliko god hoce. Poslednje na sta tad treba da misi porodilja je da li se blamira…Malo manje hejta svega sto nije kao sto si ti i imaces vise fanova ovog bloga. Do ovog texta mi je bilo zanimljivo, sad kontam da je klasicni hejt svega sto tebi nije ok ili cool. Steta, dobra je ideja i koncept bloga. Nemas pojam sta su neki preziveli, da ne pozelim dete nikad u zivotu kroz sta sam prosla na porodjaju. Dans posle 2 godine ne mogu normalno da sedim a kamoli imam odnose. Razmisli pre nego sto pises samo o tome kako si ti kul i jaka. Blago tebi. Puno srece

    Sviđa mi se

    1. Hah, daleko sam ja od super mame, niti sebe smatram za istu!
      Poenta ovog bloga nije da pišem ono što drugi žele da pročitaju, već moje iskreno mišljenje. Svakome kome se ne dopada, nije prinuđen da čita.
      Vi imate komplikacije i veoma mi je žao, a ja ne znam koliko puta treba da ponovim da se ovaj tekst odnosi na trudnoće i porođaje bez komplikacija.
      Svako dobro.

      Sviđa mi se

    2. Znate kako mama, te kmezavice, nemerno kažem kmezavice, (jer tu kao što žena reče ne ubrajam žene koje su imale komplikacije niti porođaje koji traju danima), zagorčale su mi život u porodilištu. Nedelju dana, dva puta dnevno ručna dilatacija, čekam indukciju, prvi porođaj,a one se dernjaju, pritom porođaj im traje pola sata, sat. Uz svu svoju strepnju slušala sam to, i pomišljala, „kako ću ja sa indukcijom tek, a i dr mi kaže da će da traje, kad ove za pola sata ispustiše dušu.“ Dve nisu bile ni sečene, rodile iz prvog napona. Plakala sam noćima, fokusirana na njihov bol. Sigurna sam da je autorka mislila na te situacije. I da, imala sam dug i težak porođaj ali svest mi je, koju sam gubila dva puta u toku poroda, nalagala da svaki atom snage čuvam za napone. I nisam vikala. Stil autorke možda nije onakav kakav se sviđa većini, ali je surovo tačno to o čemu piše.

      Liked by 1 person

  5. Potpuno razumem tekst I delim misljenje! Medjutim kada sam posle drugog porodjaja videla nivo nehumanosti I bezobrazluka u odnosu doktor/porodilja, e pa isla bih mu posle kuci I vristala dok spava! Mesari su humaniji.Meni je porodjaj bio lak I brz, Ali sivenje je druga prica. Vristala sam kao da me kolju, porodjaj je bio pesma za ovo,abnormalno je bolelo- nekim cudom mi je pukao klitoris. Znoj je kapljao sa mene a noge su Se nekontrolisano tresle. Ali gospodin mesar nije hteo da mi da anesteziju.

    Liked by 1 person

  6. Porodili su me bez razloga u 39 nedelji bila sam prst otvorena, jedva probusili vodenjak, nisam htela epidural ni indukciju,ali sam indukciju dobila i te kakvu 30 kapi, pa odmah zatim 45 i tako dva tri sata da bi zadnjih sat i po podigli na 60, nisam glasa pustila, jer sam imala halucinacije suprug je bio sa mnom i na moj nagovor davao mi kontrapritisak takav da sam sva bića u bolovima nakon porodkaja, pred kraj su pojačali na 80, trudovi su bili toliko jaki da je beba izletela glavom na videlo iz prvog guranja, a Inda se i zaglavila jer ja nisam bila otvorena prirodno i sve je ostalo dosta tesno. Uz mnogo sečenja su ga izvukli plakali smo od sreće. Jednom sam viknula kad sam ih molila da dodju jer su trudovi počeli a ja jos nisam bila skroz otvorena. Pojačavali su mi indukciju bas zato sto sam jaka i trpim.a id svega toga mogla je beba da nastrada bez vode pod takvim pritiscima koji dolaze u naletima s pauzama od po 15 sekundi. Kad se zaglavio u kanalu ni to nije dovoljno bilo nego nisu mogli da čekaju sl. Kontralcijz da se ne uguši već su skakali po meni i ja sam navijala i ponagala samo da bebi bude dobro. Nigde u svetu se to ne radi, to je ravno zlodelu!!!zene su tu noć plakale sa epidiralom!!i tražile jos.. Nije bila gužva, bio ke zadnji dan praznika, dr Jovanović NF

    Sviđa mi se

    1. Veoma mi je žao što ste imali takvo iskustvo! 😦
      Nažalost, ni prvo ni poslednje u „klanici“ NF (sada već popularan nadimak), baš sam se naslušala sličnih priča!

      Sviđa mi se

      1. Vodim se misiju, čim mi bebac malo stasa, da povedem kampanju protiv zloupotrebe indukcije.. To sto mane namame epidiralom to ne znaci da je unutra sve u redu, posledice mogu biti katastrofalne po matericu, laktaciju i prirodan metabolizam oksitocina i prolaltina, a najgore po bebu uz oštećenja mozga kako zbog manjka kiseonika tako i zbog pritiska.. Verovatno ce se studije o negativnim posledicama sve vise raditi u svetu.. Mame bunite se i zahtevajte za sebe i svoje bebe prirodne porodjaje ukoliko ste zdrave i nema komplikacija.. Ja sigurno hoću. Sto kaže moj muz, sl. Put ako nas ne budu poštovani po odluci počupaćemo sami indukciju:) puno pozdrava s vim mamama i lepim bebicama ❤

        Sviđa mi se

      2. Apsolutno se slažem!!!
        Zaista sam čula puno iskustava iz prve ruke, ni ne pregledaju majku već „rknu“ indukciju da je što pre porode i da je se što pre otarase! Pogotovo u Frontu gde je sve kao na pokretnoj traci.
        I ja sam imala indukovan porođaj, ali tek nakon dvodnevnog posmatranja, ručnog dilatiranja i strpljivog nadzora lekara. Tek nakon što je ustanovljeno da nema kontrakcija a dovoljno sam otvorena, data mi je indukcija (probila sam termin dobrih 5 dana).
        Ne vidim poentu guranja indukcije ako za istom nema potrebe, ili ukoliko je potrebno da malo „pogura“ porođaj.
        Svaka Vama čast kako ste se poneli i držali! 🙂
        Svako dobro!

        Sviđa mi se

  7. Totalno glup tekst. Mozda bi zene trebale da pevaju po zelji doktora\babica? Izvinite, i meni je taj porodjaj doneo nesto najlepse i najvrednije, ali je isto tako i najgore (u smislu bola i izmucenosti) iskustvo u zivotu. I ne, ne zaboravlja se. Mozda neko kome je dete samo „izletelo“. Meni u sustini sam cin radjanja nije bio toliko strasan, kao sto ste rekli, pomirila sam se sa tim da ce morati da boli cim sam resila da pravim dete. Ali pre i posle samog porodjaja, horor. Svrstacu sebe u „razmazene porodilje“, jer sam se „drala“ toliko jako da su me verovatno i porodilje na odeljenju cule i ne stidim se toga! Svaka cast „herojima“, ja nisam mogla da budem pored tih bolova. Mislim da nemate pravo da osudjujete bilo koga, misljenje je ok, ali ovaj tekst je cista osuda. Pozdrav

    Sviđa mi se

  8. Ja sam se vala drala kao konj 😐 jer sam bila sama.. Dok nije dosla babica i rekla mi kako da disem kada krene kontrakcija.. Sto je napisala jos jedna majka, sam porodjaj me nije boleo kao kontrakcije koje su trajale svega 15 minuta 😃 mislim te baaaaaaaas bolne kontrakcije…
    A na sve to sam dobila cestitke od babice da sam imala srece, usla u box izmedju 4-pola5 porodila se u 5 😃 a prva beba….

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s