Vršnjačko nasilje je u školi oduvek postojalo, ali nikad, apsolutno nikad u ovoj meri. I, sve je gore.

Ranije se uvek radilo na rešenju. Ako se dete nije smirivalo nakon ukora, nakon razgovora nastavnika s roditeljima, bilo bi izbacivano iz škole. Sada tim maloletnim delikventima ništa ne smeš! Učitelji i nastavnici ne smeju ton da povise, plaše se, ili su jednostavno neizainteresovani! Direktori su tu mahom samo zbog plata i položaja. Alo, državo, da li si, bre, normalna?!

Prvo bih nešto rekla roditeljima dece koji su zlostavljači: S obzirom na to kakva su vam deca, vi ste verovatno daleko gori od njih. Vi ste monstrumi, i trebalo bi vas staviti u zatvor, sterilisati da se više ne razmnožavate, a vašu decu zatvoriti u popravne domove. Deca su vam ili zapostavljena, ili ih i sami zlostavljate, ili ste ih jednostavno vaspitali kao da su centar sveta, i bogom dani, svemoćni, i neuništivi. Bojim se da je, u poslednje vreme, ovo poslednje najčešći razlog.

Hej, kada dodje do nekog problema izmedju dece, nekog koji se ne rešava, koji ne jenjava, roditelje drugog deteta NE SMETE kontaktirati, već sve mora da ide preko nastavnika i psihologa! Ma, važi! Poznajem ljude koji mesecima ne mogu ništa da postignu ovim „sistemom“, a dete im doživljava težak teror, i to već u prvom razredu osnovne škole!

Škole ne zanima, školama je samo do toga da sve zataškaju, i da sačuvaju svoj „ugled“. Jak vam je ugled.

Ono što imam da poručim državi je da, ako ona ne želi ovo da rešava, ja ću. Nema tog zakona koji će mene sprečiti da sutra zaštitim i branim svoje dete od promašenih slučajeva; da, ta zapuštena (a dobrim delom i veoma povlašćena i razmažena) deca nisu kriva, ali apslutno nije moje, ni moje dece da zbog toga trpimo, i ispaštamo.

Ukoliko neko maltretira vašu decu, bilo psihički ili fizički, ne dozvolite da na tome ostane! Ukoliko vidite da školu ne zanima, da državu zabole levo ćośe, a i desno, preuzmite stvar u svoje ruke! Prijavite socijalnoj službi, tužite roditelje, pišite novinama, televiziji, uradite nešto! Učite decu da se brane od takvih nasilnika, i obavezno ih učite da vam SVE govore, nikako da ćute i trpe! To sve ostavlja jezive posledice, a svi znamo kako je prošao i mali Aleksa. Detetu ne smete govoriti da je slabić i da mora samo da rešava situaciju; na taj način i vi učestvujete u zlostavljaju sopstvenog deteta!

Prema tome, ako vam niko drugi neće izaći u susret, MORATE SAMI. U takvoj državi živimo da su loši ljudi zaštićeni kao beli medvedi, a dobri moraju da ćute, trpe, slažu ramenima i ispaštaju. Ne dozvolimo to!

Nekada je od kolevke pa do groba, najlepše bilo djačko doba; sada se svelo na ono „Ko preživi, pričaće.“

Hvala ti, državo šuplja i ogavna; svaki dan me sve više iznenadiš svojim populacionim, društvenim, i moralnim politikama.

Uostalom, šta očekivati od zemlje i nacije takvog intelekta da je najgledanija emisija „Zadruga“, koja se bez problema emituje na nacionalnoj frekvenciji, a roditelji vrte istu po ceo dan, dok im deca upijaju slike nasilja, svadja, orgijanja i opijanja. Nije Sloba kriv, mi smo fekalije.

Svako kopiranje i umnožavanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.