Uncategorized

Neću slogan za radjanje, hoću posao i mesto u vrtiću

Ministarstvo kulture i Savet za populacionu politiku izabrali su slogane koji bi trebalo da podstaknu rađanje u Srbiji.

Izabrano je šest slogana:

Prvo mesto dele slogani „Ljubav i beba – prvo što nam treba!“ i „Rađaj, ne odgađaj“, na drugom mestu su „Mama – neću sama, tata – hoću brata“ i „Dosta reči, nek zakmeči“, a na trećem „Čuda se ne dešavaju. Čuda se rađaju“ i „Nek se deca rađaju i lepe stvari događaju“.

(izvor: N1 vesti)

Photo credit: https://www.freepik.com/phduet Pročitajte više „Neću slogan za radjanje, hoću posao i mesto u vrtiću“

Advertisements
Uncategorized

“A vi, kada ćete? Vreme vam je!”

U današnje vreme Interneta, društvenih mreža, Vajbera, Vacapa i ostaloga, veoma je teško imati privatnost, ili poštovati tuđu. Toliko smo navikli da zadiremo u tuđe živote, i da „bacimo“ pogled na nečiji profil, da smo nesvesno (i bez loše namere) zaboravili da je potrebno da imamo i granicu.

http://www.freepik.com/freepik-exclusive-vectors Pročitajte više „“A vi, kada ćete? Vreme vam je!”“

Uncategorized

Majčino mleko ne leči sidu, majčino mleko je SAMO mleko

Da, dobro ste pročitali naslov. Moram da kažem da mi je malo muka cele polemike oko dojenja, nedojenja, takmičenja koja je majka bolja – i uglavnom, naravno, misli da je bolja ona koja veruje da joj iz sise izlazi čarobni nektar, a ne majčino mleko. Hrana za dete. Tvoje mleko ne leči sidu, rak, ne donosi mir u svetu. Izvini što ti rušim Sneška, ali tako je.

(fotografija preuzeta sa: pixabay.com)

Da me ne shvatite pogrešno – dojenje je najzdravija, najbolja, najpraktičnija i najjeftinija opcija za bebu i mamu. Tu nema dileme, ni polemike.

Ali, hajde malo da razgovaramo o NEdojiljama. One su manje vredne jer nisu uspele. One su loše majke, nemajke, lenčuge, egoisti, needukovane, neinformisane, neobrazovae, nisu se bre dovoljno trudile jer „svaka majka može da doji“ i „svaka majka ima mleka“. Ovo izgovara svaka samoproklamovana savetnica za dojenje, jer sve mislite da ste to. Hah, koja neverovatna količina arogancije i kompleksa više vrednosti.

Da, neke majke su odustale jer su podlegle pritisku okoline (nažalost), jer su slušale svekrvu, majku ili ko zna koga, nekoga ko isto misli da je savetnik za dojenje. Neke su odustale iz potpuno drugih razloga, možda zdravstvenih. Svako ima svoju priču i nikada ne znate šta je neko preživeo i proživeo.

Zato što ste vi uspele i zato što ste vi imale dovoljno mleka i dobar sistem podrške oko sebe, mora i svaka druga, „samo neće“. A, šta ćemo sa mojom prijateljicom čija je beba zamalo završila u bolnici, jer je i ona tako mislila da svaka majka mora da ima mleka, pa i ona? Hm? Needukovana je, je l’?

Ja sam svoje dete dojila samo tri meseca; on je posle odbio jer je neko vreme bio na adaptiranom mleku, pošto sam ja za to vreme bila na nekoj terapiji. Mučili smo se, nismo uspeli da se vratimo na sisu. Osetila sam poraz, bilo je tužno, ali šta da se radi. Mora da sam i ja needukovana. Nema veze što sam išla i na pripreme za porodjaj i čitala i čitala o dojenju, i preplakala kad sam konačno digla ruke. Ja sam zapravo samo lenja i needukovana.

Mislite da ste bolje zato što vaša deca piju vaše mleko, a ne adaptirano (koje je, da se razumemo, najbliža zamena za majčino mleko, mada opet – njega ništa ne može da zameni). Mislite da je vaše dete bolje, inteligentnije (ovo mi je tek pregenijalno!), da je zdravije, i da će uvek biti zdravije od dece koja su odrasla na „veštačkom mleku“, kako ga podlo naziva jedna samoproklamovana doktorka, sveznalica i savetnica za dojenje sa Fejsbuka (čuj, jedna, ko zna koliko ih je).

To da su dojena deca uber kul zdrava i nikad bolesna – odmah okačite mačku o rep, jer se vidi ko kosi, a ko vodu nosi kada krenu u vrtić, na primer. Sva su slinava, sva su prehladjena, sva se razboljevaju. Jednako, zamislite. Dojena deca nemaju magični oklop koji ih štiti od virusa – koje šokantno saznanje! 

Interesuje me kako su nekada davno, kada nije postojalo „veštačko“ mleko deca masovno umirala? Žena rodi desetoro, a preživi troje? A to su sve bile dojene bebe. Bilo je „ko preživi, pričaće“. Mislim, pitam pošto tvrdite da vaše mleko leči i rak. Tad su sva deca bila dojena, i tad su deca bila zdravija… ona koja prežive.

I dalje ne poričem brojne prednosti majčinog mleka. I dalje tvrdim da je dojenje najbolja opcija i za dete, i za majku.

Ali… ali! Nije tragedija ne dojiti svoje dete. Nije tragedija ne uspeti, a dali ste sve od sebe. Nije tragedija čak i ako niste dali sve od sebe.

Nedojilje, neće vam deca biti ništa bolesnija, manje napredna, gora, lošija, niti ste vi zato lošije majke.

Vi ste dobre mame, znajte to. I dobri ste ljudi. Znate ko nisu dobri ljudi? Nisu dobri ljudi osobe koje okolo seju svoje zlo, i koje se šire kao kakva dojenačka sekta, i koje dele gluposti koje propagiraju da ćemo pomreti svi koji na sisi nismo odrasli. Nisu dobri ljudi oni koji vam na nos natrljavaju ovaj „neuspeh“, i čine da se osećate kao loše majke.

Dojenje nije magija. Dojenje je divno, ali nije madjija, ne leči sidu.

Dojenje treba da bude jedna divna, i normalna stvar.

Dojenje i jeste jedna divna i normalna stvar, apsolutno normalna stvar.

Ali, neke žene svojim sektaškim ponašanjem uporno žele da pokvare ideju dojenja.

Ne kvarite dojenje. Ne kvarite nedojenje.

Evo ideje – umesto da budete otrovne i prepotentne, budite podrška. 

Čak iako je majka pogrešila, podlegla tom glupom pritisku okoline, ne znači da je loša osoba i da zalužuje da joj neko soli pamet. I ona zaslužuje podršku, više nego iko.

Ali, ne pretpostavljajte da je SAMO odustala, jer nikad ne znate. Ili, ipak arogantno sve znate? 

Umesto da nekome natrljavate neuspeh na nos, dajte savet za sledeće dete/decu; mislim, ipak ste samoproglašene SAVETnice za dojenje.

Ili još bolje – gledajte svoja posla.

Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.

Uncategorized

Draga prijateljice, koja si izgubila bebu

Moram da napomenem da mi je bilo veoma teško da objavim ovaj tekst, koji sam pisala danima. Iako na kraju ništa nisam rekla, želim da ovaj tekst bude podrška. On ništa više osim toga i nije. Nije namenjen da bude uteha, jer za ovo utehe nema. Namenjen je jednoj meni dragoj osobi, za koju želim da zna da mislim na nju i da sam tu, i namenjen je svima koji su doživeli gubitak deteta, na ovaj ili onaj način.

Draga prijateljice,
Znam koliko patiš ovog meseca. Ovog meseca je uveliko trebalo da se pripremaš za doček svoje bebe. Ali, umesto toga, ti sediš kući, praznih ruku, i praznog stomaka. Ja najbolje znam kako ti je.

Autor: https://instagram.com/p/BaR2yRMlx9K/

Pročitajte više „Draga prijateljice, koja si izgubila bebu“

Evo sta ja mislim o tome

Nije ni poenta života samo roditi dete

Često za neke neudate poznanice čujem komentare drugih poput: „Eto, ona još ni dečka nema, kad misli decu da rađa, kako tako sebično“ i ono čuveno „ko će da je gleda u starosti?“ Znate kako, ako pravite decu samo da bi imao ko da vam presvlači pelene kad budete bili fosili – bolje se ne razmnožavajte, molim vas.

(fotka preuzeta sa freepik.com, by @creativeart)

Pročitajte više „Nije ni poenta života samo roditi dete“

Evo sta ja mislim o tome&interpunkcija; Hejtujem

Mame nadmetalice

Moj drug pesnik – znate ga već ukoliko redovno čitate i pratite ovaj blog – Vitez od Putnikova mi je malopre, ali doslovno malopre poslao ovu pesmicu, inspirisan nadmetanjem mama na Internetu, oko toga čije je dete bolje, naprednije, pametnije.

Samo bih da naglasim da je pesma apsolutna slučajnost sa stvarnim događajima, jer je ista objavljena u vreme kada i ja lično imam neke relativno slične rasprave na ovu temu, izvan ovog posta i bloga. Noup, nisam poručila pesmu – pesma je došla meni. Krivite Viteza 😁

(fotograf: asierromero sa freepik.com)

Pročitajte više „Mame nadmetalice“

Evo sta ja mislim o tome&interpunkcija; Hejtujem

Zašto sam napustila (skoro sve) mameće grupe na Fejsbuku

Do pre nekoliko meseci sam bila aktivan član više mamećih grupa na Fejsbuku; nešto najbolje što sam mogla da uradim za sebe je da ih napustim – što sam i uradila.


Ostala sam član samo par grupa, mada ni u njima više nisam aktivna, prosto – ne stižem.

Žene umeju biti isfrustrirano zlo. Žene umeju biti neverovatno isfrustrirana stvorenja, koje svoje životno nezadovoljstvo leče svadjajući se sa drugim nepoznatim i isfrustrianim ženama po društvenim mrežama. Pročitajte više „Zašto sam napustila (skoro sve) mameće grupe na Fejsbuku“

Evo sta ja mislim o tome&interpunkcija; Gostujuće mame

Ja odlučujem ko bi brinuo o mom detetu kad mene više ne bi bilo

(fotografija preuzeta sa freepik.com)

 „Ne dam im svoje detete“ – Tamara Skrozza

 

SUROVO JE I NEČOVEČNO DA SE RODITELJ POTPUNO ISKLJUČI IZ PROCESA ODLUČIVANJA – KAO DA NIJE DOVOLJNO ŠTO JE UMRO PRE VREMENA I DOK MU JE DETE JOŠ MALOLETNO. APSURDNO JE ČAK DA GRAĐANIN I GRAĐANKA SRBIJE IMAJU PRAVO DA ZA ŽIVOTA ODREDE KO ĆE RASPOLAGATI NJIHOVOM IMOVINOM, DA NAPIŠU TESTAMENT, A DA ISTOVREMENO NEMAJU NIKAKVO PRAVO GLASA KADA JE U PITANJU SUDBINA NJIHOVE DECE Pročitajte više „Ja odlučujem ko bi brinuo o mom detetu kad mene više ne bi bilo“

Evo sta ja mislim o tome

Svako dete bi trebalo da ide u vrtić

Uvek negde od nekoga možete čuti komentar „Eto, ona trenutno ne radi, a dete joj ide u vrtić, svašta, Sodoma i Gomora, Gospodi pomiluj, krstim se i levom i desnom..“

Ne razumem – kakve veze slobodno ili ne tako slobodno vreme majke ima sa socijalizacijom deteta?


Svako dete bi trebalo da ima pravo da ide u vrtić. Pa taman mama po ceo dan lakirala nokte. Pročitajte više „Svako dete bi trebalo da ide u vrtić“