Kašalj i zapušen nos – skoro pa prirodna pojava kod vrtićke dece!
Postoji li rešenje? Uvek! Pre određenog vremena sam vas pitala da mi pišete svoja iskustva i recepte za lečenje, kao i šta „radi“ kod vaše dece, a ja sam sa vama podelila našu magičnu formulu! Ispod pročitajte šta ja to radim kako bih svojoj deci olakšala sezonu virusa, kao i vaša sumirana iskustva!
Šta rade žene koje više od pola posla mogu da završe kod kuće, a da pritom zarade sasvim pristojnu platu? Evo prilike da saznate!
ČITAJ JOŠJedna divna majka sa nama je podelila svoj put i način na koji se ostvarila kao roditelj; ona je, sa svojim suprugom, usvojila dve predivne devojčice, koje su, pritom, i biološke sestre. Na Instagramu sam vas pitala da mi pišete sta biste je pitale, i stiglo je zaista dosta pitanja koja su sjedinjena u tekstu ispod. Pročitajte njenu priču i odgovore, koja će vam, sigurna sam, razbiti mnoge predrasude, i razrešiti mnoge nedoumice i pitanja koja imate vezana za usvajanje.
Kao mama dve devojčice, koje smo dobili procesom usvojenja (to je zvanični izraz koji sada i mi koristimo), želim svima da se zahvalim na divnim pitanjima i lepim rečima. Možda će se nekima neka pitanja učiniti grubim i neumerenim, ali upravo su ta pitanja ona koja roditelji postavljaju sebi prilikom procesa usvojenja, pa ih ja svrstavam u grupu najkorisnijih pitanja. Prepoznaćete ih.
Pročitaj jošMnogo je studija koje su dokazale da boravak na društvenim mrežama izaziva depresiju, pogotovo ukoliko gledate fotografije drugih koje deluju kao da im je život savršen; istina je negde u sredini.
Već neko vreme vlada trend ponižavanja žena koje su se porodile na „lak način“ tačnije tako što su primile epidural. O „caricama“ bolje da ne pišem, te su, verovatno, za vešanje.
Vele žene konzerve, kako su se naše majke i bake porađale bez ikakve pomoći, i eto, šta im fali? Jednom se napne, rodi dete na njivi, zavije ga u list kukuruza i nastavi da okopava.
Vršnjačko nasilje je u školi oduvek postojalo, ali nikad, apsolutno nikad u ovoj meri. I, sve je gore.
Ranije se uvek radilo na rešenju. Ako se dete nije smirivalo nakon ukora, nakon razgovora nastavnika s roditeljima, bilo bi izbacivano iz škole. Sada tim maloletnim delikventima ništa ne smeš! Učitelji i nastavnici ne smeju ton da povise, plaše se, ili su jednostavno neizainteresovani! Direktori su tu mahom samo zbog plata i položaja. Alo, državo, da li si, bre, normalna?!
Prvo bih nešto rekla roditeljima dece koji su zlostavljači: S obzirom na to kakva su vam deca, vi ste verovatno daleko gori od njih. Vi ste monstrumi, i trebalo bi vas staviti u zatvor, sterilisati da se više ne razmnožavate, a vašu decu zatvoriti u popravne domove. Deca su vam ili zapostavljena, ili ih i sami zlostavljate, ili ste ih jednostavno vaspitali kao da su centar sveta, i bogom dani, svemoćni, i neuništivi. Bojim se da je, u poslednje vreme, ovo poslednje najčešći razlog.
Hej, kada dodje do nekog problema izmedju dece, nekog koji se ne rešava, koji ne jenjava, roditelje drugog deteta NE SMETE kontaktirati, već sve mora da ide preko nastavnika i psihologa! Ma, važi! Poznajem ljude koji mesecima ne mogu ništa da postignu ovim „sistemom“, a dete im doživljava težak teror, i to već u prvom razredu osnovne škole!
Škole ne zanima, školama je samo do toga da sve zataškaju, i da sačuvaju svoj „ugled“. Jak vam je ugled.
Ono što imam da poručim državi je da, ako ona ne želi ovo da rešava, ja ću. Nema tog zakona koji će mene sprečiti da sutra zaštitim i branim svoje dete od promašenih slučajeva; da, ta zapuštena (a dobrim delom i veoma povlašćena i razmažena) deca nisu kriva, ali apslutno nije moje, ni moje dece da zbog toga trpimo, i ispaštamo.
Ukoliko neko maltretira vašu decu, bilo psihički ili fizički, ne dozvolite da na tome ostane! Ukoliko vidite da školu ne zanima, da državu zabole levo ćośe, a i desno, preuzmite stvar u svoje ruke! Prijavite socijalnoj službi, tužite roditelje, pišite novinama, televiziji, uradite nešto! Učite decu da se brane od takvih nasilnika, i obavezno ih učite da vam SVE govore, nikako da ćute i trpe! To sve ostavlja jezive posledice, a svi znamo kako je prošao i mali Aleksa. Detetu ne smete govoriti da je slabić i da mora samo da rešava situaciju; na taj način i vi učestvujete u zlostavljaju sopstvenog deteta!
Prema tome, ako vam niko drugi neće izaći u susret, MORATE SAMI. U takvoj državi živimo da su loši ljudi zaštićeni kao beli medvedi, a dobri moraju da ćute, trpe, slažu ramenima i ispaštaju. Ne dozvolimo to!
Nekada je od kolevke pa do groba, najlepše bilo djačko doba; sada se svelo na ono „Ko preživi, pričaće.“
Hvala ti, državo šuplja i ogavna; svaki dan me sve više iznenadiš svojim populacionim, društvenim, i moralnim politikama.
Uostalom, šta očekivati od zemlje i nacije takvog intelekta da je najgledanija emisija „Zadruga“, koja se bez problema emituje na nacionalnoj frekvenciji, a roditelji vrte istu po ceo dan, dok im deca upijaju slike nasilja, svadja, orgijanja i opijanja. Nije Sloba kriv, mi smo fekalije.
Svako kopiranje i umnožavanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.
Mama sa sajta uzkafu.rs, a sa kojom rado pijem „virtuelnu“ kafu, podelila je sa mnom svoje iskustvo sa Komisijom za produženje porodiljskog bolovanja, i potvrdila glasine da su kriterijumi sada daleko viši, ali i nehumaniji.
Priču o tome da su od 1. jula ove godine kriterijumi za produženje porodiljskog bolovanja izuzetno strogi čula sam od mnogih žena. Neke su govorile da je na taj način uveden novi zakon. Pročitajte više „Mama Milena: Zašto mi nisu produžili porodiljsko bolovanje?“
Jedna majka, koja želi da ostane anonimna, poslala mi je ovaj tekst, izrevoltirana dogadjajima oko nas, u nadi da ćemo svi malo više obratiti pažnju, i decu naučiti kako da se izbore sa situacijama poput ovih (naravno nadamo se da do njih nikada neće ni doći). Ona kaže:
„Pročitala sam članak Blica o trinaestogodišnjem dečaku koji je bio žrtva pedofilije, i to godinu dana u kontinuitetu! Silovao ga je komšija; i to ne jedan, nego dvojica. Morao je da ćuti, jer su mu pretili. I, moram nesto da kažem, jer, sve je češće takvih članaka u novinama.
Verovali ili ne, mnogo je slučajeva koji nisu nikad otkriveni; zato, molim vas, pročitajte ovaj tekst i obratite pažnju! Pročitajte više „Pismo jedne mame: #doživotnozaživot“
Kada sam prvi put otkrila AliExpress, pre nekih 5 godina, oko monitora mog računara pojavila se beličasta svetlost, a u pozadini se čulo ono horski „aaaaaaaaaa“.
U slučaju da ne znate šta je to AliExpress: to je onlajn platforma preko koje možete poručiti svašta nešto od prodavaca i proizvođača iz Kine… kada kažem svašta, bukvalno to i mislim, šta god vam padne na pamet – oni to imaju. Od odeće, šminke, kristala, nakita, opreme za bebe, preko igračaka pa do mobilnih telefona. Jedino još uvek ne možete kupiti muža (ok, možete naručiti silikonskog); verujem da će i žive uskoro početi da proizvode. Pročitajte više „Kupovina preko AliExpress-a – iskustva i uputstva“
Mali sin broj 2 rođen je na Veliku gospojinu, i stigao je baš tako – u velikom stilu, kao gospodin. Pročitajte više „Moj drugi porođaj – iskustvo i utisci“
